Evolucija u očima mističnog hrišćanstva 

Jedna od najlepših perspektivi koju sam usvojila kroz misitčno hrišćanstvo je mnogo lepša i šira priča o našoj evoluciji. 

Ovaj postulat mi je bio revolucionaran: radjanje kosmosa je direktno povezano sa radjanjem andjeoskih hijerarhija i naših duša. 

Kada gledate u kosmos vi zapravo vidite mapu evolucije velikih kosmičkih bića – serafima, heruvima, arhandjela, andjela kao i naših duša. 

Kada imate ovakvu postavku u svom srcu i glavi onda ne možete da gledate na sebe i svoj život kao nešto malo, nebitno i striktno materijalno. Upravo je taj preveliki materijalizam doveo do otudjenosti čoveka od svoje duše, prirode i od svih živih bića. 

Kosmos nije haotična skupina celestijalnih tela, nije simulacija i nije mrtav. Ovo smo nekada jasno znali, sve dok prirodna nauka (u svom padu) zajedno sa darvinističkom teorijom evolucije nije zaposela celu planetarnu svest. 

Kosmos ima svoju fizičku i nefizičku priodu, prepun je reda, strukture i nadasve je prepun života. Sve što vidimo u sebi i u kosmosu možemo da dovedemo u direktnu relaciju sa duhovnim hijerarhijama i njihovim aktivnostima. 

Evoluciju kosmosa možemo videti kao vremensku liniju od nastanka prvih andjeoskih hijerahija pa sve do čoveka. 

Ova bića nam daju strukturu po kojoj se dogadja kreacija kosmosa i čoveka, i možete ih vizuelno zamisliti kao veliki organizam u kome i mi živimo. 

Ovakva hijerahija nije kao zemaljska koja često razdvaja ljude, već predstavlja jedan ceo organizam koji nas vidi kao deo sebe. Svaka njihova misao utiče na nas i svaka naša misao utiče na njih. Mi se nalazimo u njihovom umu, u njihovom snu (odatle dolazi refernca u Alisi u zemlji čuda). 

Planovi postojanja ili dimenzije našeg univerzuma su zapravo različiti nivoi svesti andjela, čiji smo mi sastavni deo. Postoje tri velike trijade andjela u okviru duhovne hijerahije i svaka od njih predstavlja specifičnu fazu evolucije kosmosa i čoveka. 

Nastanak solranog sistema vezujemo za aktivnosti prve i druge hijerarhije koja su podarila svoja tela kako bi i mi jednog dana mogli da evoluiramo kao duše unutar solarnog sistema. 

Najbliža za spoznaju nam je treća trijada – andjeli, arhandjeli i arhai, jer direktno rade sa nama. Naš vidljivi kosmos predstvalja na višem planu tela ovih andjela. Kada god osetite vetar ili vidite munjevite slike na nebu to su njihovi pokreti. 

Kao što možete da vidite na poslednjem dijagramu, mi jesmo deo andjeoske hijerahije i u procesu smo evolucije na čijem kraju ćemo imati andjeosku formu koja se naziva spirit ljubavi i slobode. 

Našim postojanjem mi dajemo neopisiv doprinos celom kosmosu koji kroz nas uči i dalje evoluira. Razlog zašto u ovo većina ne veruje je, jer još uvek nema razvijen duhovni vid da to i percipira. Put do takvog kapaciteta jeste izlaganje ovakvim znanjima koja nam daju snažan temelj za aktivaciju naprednije intuicje iliti duhovnog vida. Upravo nas tome evolucija i uči, spoznaji da smo deo Boga na sve svesniji način. 

Nekada smo znali ovo, ali na vrlo nesvesnom, imaginativnom nivou kroz stari (atavistički) oblik duhovne percpecije. 

Zahvaljujući andjelima koji su nam dali deo sebe kako bismo dobili kapacitet razmišljanja (Manas, Intelekt) sada možemo da razvijemo novi organ duhovne percpecije koji će nam dati mogućnost da učestvujemo u aktivnostima duhovnog sveta na budan i svestan način. 

Ako me pitate šta je evolucija, ovo bi bila moja perspektiva danas: 

Evolucija je kontinurani proces ljudske inicijacije sa ciljem da stvorimo svoju solranu (anjdeosku, besmrtnu) formu u kojoj utelovljujemo kvalitete ljubavi i slobode.