Naše božansko poreklo

Jedna od najvećih debata koje moderno čovečanstvo vodi samo sa sobom u poslednjih par stotina godina je razumevanje našeg porekla. 

Odakle smo tačno došli i koja je naša uloga u ovom svetu? 

Zanimljivo je to da kako je naša evolucija odmicala tako se u gustini ovog materijalnog sveta veličina našeg unutrašnjeg bića oseća sve manjom i manjom. 

Kako nam se um sve više razvijao tako smo svoje postojanje počeli da svodimo na vrlo male koncepte tipa: 

• ja sam samo ovo materijalno telo 
• smrt znači da više ne postojim, jer ne vidim taj drugi svet u kome postojim večno 
• nastali smo pukim slučajem 
• nema Više inteligencije koja usmerava evoluciju sveta i čoveka 
• cela prioda i kosmos se svode na randomizovani slučaj, koje bi bilo idelano da čovek kontroliše i ima dominaciju nad njima 
• ljudi su malko naprednija vrsta životinja itd. 

Druga zanimljiva činjenica je da ovakav načim razmišljanja postoji tek par stotina godina, zapravo od kako je nauka doživela svoj vrhunac nakon pada religija i preuzela vodjstvo u definisanju postojanja celog sveta (fizičkog i nefizičkog). 

Pre nastanka prirodne nauke (koju btw jako volim u svojoj originalnoj verziji, jer nam daje objektivno razumevanje fizičkih fenomena i pomaže da bolje razumemo svoje fizičko postojanje) ljudi su skoro uvek videli sebe kao deo duhovnog sveta i bili su jako povezani sa planetama i kosmosom, jer su znali jednu stvar koju smo mi danas zaboravili: 

Iza svakog fizičkog fenomena od biljke, čoveka planete ili zvezde – stoji duhovno biće. 

Mi i ceo kosmos smo deo duhovnog sveta koga čine bića – mi živimo unutar tela velikih bića. Ta bića se nazivaju različitim imenima istorijski gledano – od paganskih bogova, do andjela koje su religije uvele u ljudski vokabular svesti. Sa dolaskom prirodne nauke se ovaj deo priče polako briše i sve što je nefizičko i što se ne može dokazati metodama prirodne nauke, zapravo ne postoji. 

Sa time je nestala i prava spoznaja našeg porekla, a to je da je božanska. 

Kako naša svest dalje evoluira, tako će i sistem po kome razumemo svet i sebe unutar njega morati da evoluira. Trenutno primećujemo da prirodna nauka ulazi polako u svoj pad i prirodno će evoluirati u duhovnu nauku gde se fizički i nefizički fenomeni mogu objektivnije razumeti, samo ne putem istih metoda. 

Metoda duhovne nauke je naprednija forma intuicije koja podrazumeva dalji razvoj iliti višu oktavu našeg kognitivnog uma. Pomoću nje otvarate vrata višim istinama da udju u vaš život na jasniji način. Ne morate samo da imate puku veru kao što je bilo tokom vrhunca religisjke dominacije, već će svako indiviualno moći da ima interakciju sa duhovnim svetom. 

Evolutivno će celo čovečantsvo doći tu u svoje vreme. Da bismo stigli dotle potrebno je da se svesno upustimo u proces individuacije, jer jedino tako možemo da razvijemo napredniju formu intuicije. 

Sa razvojem duhovne nauke će zapravo priodna nauka prerasti u svoju višu verziju u kojoj služi čovečanstvu za najviše dobro na drugačiji način, i ne trudi se da vrši dominaciju nad majkom priodom u potrazi za njenim tajnama. To je po meni i jedini zdravi pristup kod razvoja tehnologija. Potrebno nam je da ih ravzija visoko svesno društvo koje saradjuje sa duhovnim, a ne ljudi opsednuti materijanom moći i kontrolom. 

Principi duhovne nauke su oduvek postojali samo se njihova forma menjala u skladu sa našim stepenom razvoja. Danas pomoću nje možemo da osvestimo: 

• da smo pre svega duhovno biće u fizičkom telu. 
• Da imamo dušu koja je drevna i koja ima svoju evoluciju kroz proces reinkarnacije. 
• Da je naša duša nastala iz Božijeg Izvora (Svetog Trojstva) mnogo pre fizičkog manifestiranja trenutne materijalne Zemlje i nas na njoj. 
• Da smo non stop okruženi raznim duhovnim bićima koja vrše uticaj nad nama – pozitivan i negativan, i da razlučivanje dobra od zla možemo jedino da naučimo u svom srcu kroz proces isceljenja (alhemije) i intuitivnog povezivanja sa svojom dušom. 
• Da svojim postojanjem vršimo ogroman doprinos u razvoju kosmosa je pripadamo duhovnim hijerahijama i predstavljamo mikrokosmos u makrokosmosu u kome nema nikakvog haosa, puke slučajnosti ili greške. 

Svaka naša isceljena rana je poput hrane andjelima i zauvrat dobijamo kroz njih Imaginaciju, Inspiraciju i Intuiciju. To čini naš život duboko smislenim i harmoničnim. 

Kada se osećam bespomoćno, onda ne mogu da živim u skladu sa prirodom, jer je ne osećam kao deo sebe. Tada stalno pokušavam da je vidim izvan sebe i dokazujem njene fenomene spolja, bez da to isto sagledam i iznutra. 

Na isti način posledično tretiramo i svoju unutrašnju prirodu, jer je neodvojiva od majke priorde, i to će biti najveća lekcija koju čovečanstvu mora da savlada u narednih stotinak godina – da sebe vidi kao neodvojive od svih bića oko sebe. Jedino tako možemo da unesemo više mira, slobode i ljubavi u svetu. 

Ne morate da čekate narednu inkarnaciju kako bi se u ovo uverili, već sada je neophodno pripremiti teren kroz aktivni rad na sebi i otvaranje ka spoznaji duhovnog sveta u svom srcu. 

Meni se ovaj put pokazao životno transformišućim i najveća mi je radost što mogu to da delim sa vama.